Povrće za regulisanje telesne težine

Zašto je svakodnevno konzumiranje povrća važno?

Bitna stvar kod povrća je da ne podiže nivo šećera u krvi i da ne utiče na povećanje telesne težine. Konzumiranjem povrća organizmu omogućavamo da pravilno funkcioniše i obavlja sve neophodne procese.

Koju vrstu povrća treba najviše jesti?

Važno je unositi različite vrste povrća, jer svaka vrsta sadrži različitu količinu vitamina, minerala i biljnih vlakana.

Čime je bogato?

Sveže povrće sadrži najviše vode (70-98%), takodje ima dosta biljnih vlakana, vitamina i minerala.
Vitamni koju su prisutni su C, B-gupe, E i provitamin A.
Ugljeni hidrati su prisutni u najvećoj količini i to u šargarepi, karfiolu, crnom luku, grašku, kupusu…
Sadržaj proteina je mali. Najviše ih ima u gljivama i mahunastom povrću.
Veoma je bitan sadržaj biljnih vlakana, jer štite od mnogih bolesti, a to su rak, šećerna bolest, bolest krvnih sudova i bolest žuči.

Da li sadržaj vitamina opada kod zamrznutog i biološki konzervisanog povrća?

Ne opada. Manje vitamina, u odnosu na sveže povrće, se javlja kod biološki konzervisanog povrća.

Kako se deli povrće?

Deli se na:

• krtolasto (krompir), korenasto (šargarepa, peršun, celer, cvekla, rotkve, rotkvice) i lukovičasto (crni luk, beli luk, praziluk)
• glavičasto (kupus, kelj, karfiol, brokoli) i lisnato (zelena salata, spanać, blitva, artičoka)
• mahunasto (grašak, boranija, pasulj, soja, bob)
• povrće sa plodom (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krastavac, tikvice, dinja, bundeva, lubenica)

Da li sadrži svojstva koja štite od raka?

Sadrži. Visok sadržaj vitamina C, provitamina A, biljna vlakna, tanini i fenolna jedinjenja u najvećoj meri utiču na zaštitu od raka.

Da li se povrće lako vari?

Lakše se vari kada je termički obrađeno nego kada je u svežem stanju. Ali sa druge strane, kao što je već rečeno, kuvanjem, prženjem i pečenjem se gube najbitniji sastojci.

Kako treba čuvati povrće?

Čuva se u frižideru na temperaturi od 0 do 4°C ili u podrumu (krompir i luk).