Povrće za regulisanje telesne težine
Zašto je svakodnevno konzumiranje povrća važno?
Bitna stvar kod povrća je da ne podiže nivo šećera u krvi i da ne utiče na povećanje telesne težine. Konzumiranjem povrća organizmu omogućavamo da pravilno funkcioniše i obavlja sve neophodne procese.
Koju vrstu povrća treba najviše jesti?
Važno je unositi različite vrste povrća, jer svaka vrsta sadrži različitu količinu vitamina, minerala i biljnih vlakana.
Čime je bogato?
Sveže povrće sadrži najviše vode (70-98%), takodje ima dosta biljnih vlakana, vitamina i minerala.
Vitamni koju su prisutni su C, B-gupe, E i provitamin A.
Ugljeni hidrati su prisutni u najvećoj količini i to u šargarepi, karfiolu, crnom luku, grašku, kupusu…
Sadržaj proteina je mali. Najviše ih ima u gljivama i mahunastom povrću.
Veoma je bitan sadržaj biljnih vlakana, jer štite od mnogih bolesti, a to su rak, šećerna bolest, bolest krvnih sudova i bolest žuči.
Da li sadržaj vitamina opada kod zamrznutog i biološki konzervisanog povrća?
Ne opada. Manje vitamina, u odnosu na sveže povrće, se javlja kod biološki konzervisanog povrća.
Kako se deli povrće?
Deli se na:
- krtolasto (krompir), korenasto (šargarepa, peršun, celer, cvekla, rotkve, rotkvice) i lukovičasto (crni luk, beli luk, praziluk)
- glavičasto (kupus, kelj, karfiol, brokoli) i lisnato (zelena salata, spanać, blitva, artičoka)
- mahunasto (grašak, boranija, pasulj, soja, bob)
- povrće sa plodom (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krastavac, tikvice, dinja, bundeva, lubenica)
Da li sadrži svojstva koja štite od raka?
Sadrži. Visok sadržaj vitamina C, provitamina A, biljna vlakna, tanini i fenolna jedinjenja u najvećoj meri utiču na zaštitu od raka.
Da li se povrće lako vari?
Lakše se vari kada je termički obrađeno nego kada je u svežem stanju. Ali sa druge strane, kao što je već rečeno, kuvanjem, prženjem i pečenjem se gube najbitniji sastojci.
Kako treba čuvati povrće?
Čuva se u frižideru na temperaturi od 0 do 4°C ili u podrumu (krompir i luk).
