Proteini, ugljeni hidrati i masti
Šta su ugljeni hidrati, čemu služe i u kojim namirnicama ih ima?
Ugljeni hidrati su osnovni izvori kalorija, služe kao izvor energije i telesne toplote. Višak ugljenih hidrata se pretvara u mast.
U proste ugljene hidrate spadaju glukoza (grožđani šećer), fruktoza (voćni šećer), manoza i galaktoza.
Glukoze ima u biljkama, voću (posebno u grožđu, jagodama, šljivama, smokvama i urmama), medu i povrću.
Fruktoze ima u medu, slatkom voću, lubenici, slatkim sokovima i zelenom lišću.
U složene ugljene hidrate spadaju oligosaharidi (saharoza, maltoza, laktoza i celibioza) i polisaharidi (skrob, celuloza, hemiceluloza i lignin).
Saharoza je beli šećer, koji se dobija iz šećerne repe ili iz šećerne trske. Nalazi se u soku voća i povrća, a posebno u šargarepi i korenu peršuna.
Laktoza se nalazi u majčinom mleku i u mleku mnogih sisara.
Maltoza je prisutna u pivu i krompiru.
Skroba najviše ima u pasulju, grašku, žitu, pirinču, krompiru, orahu i kestenu.
Celulozu organizam ne vari, ali je dobra za rad creva.
Koja je uloga masti i u kojim namirnicama se nalaze?
Masti imaju dvostruko veću kaloričnu vrednost od ugljenih hidrata i proteina. Imaju energetsku i gradivnu ulogu. Služe i za održavanje telesne toplote.
Masti se dele na proste (gliceridi i ceridi) i složene (glicerofosfolipidi, sfingolipidi i izoprenoidni lipidi).
Proste masti se nalaze u uljuma (lešnika, badema, kikirikija, suncokreta, kukuruza, lana, soje), semenkama bundeve, maslacu, svinjaskoj masti, ribljem ulju, morskim i rečnim ribama.
Složene masti se nalaze u soji, pasulju, grašku, pšenici, pečurkama, žumancetu, pavlaci, jetri, bubrezima i mozgu.
Holesterol spada u steride, koji stalno prate masti. Holesterol je prisutan samo u namirnicama životinjskog porekla i to u žumancetu, maslacu, pavlaci, kajmaku, mleku, ribi, mozgu i iznutricama.
Proteini (belančevine), njihova uloga i u kojim namirnicama se nalaze?
Proteini imaju gradivnu ulogu. Veću biološku vrednost imaju proteini iz namirnica životinjskog porekla.
Ulaze u sastav mišića, kose, kože, noktiju, hormona i crvenih krvnih zrnaca.
Ukoliko dođe do nedostatka proteina, troše se sopstveni proteini iz organizma. To dovodi do raznih infekcija, mršavosti, maljavosti, poremećaja u razvoju, a može doći i do smrti.
Ukoliko se unosi više proteina nego što je potrebno, posebno konzumiranjem namirnica biljnog porekla, dolazi do oboljenja žuči, bubrega, jetre, krivljena kostiju…
Proteini se dele na proste (albumini, globulini, prolamini i glutelini i skleroproteini) i složene (hromoproteidi, nukleoproteidi, glikoproteidi i fosfoproteidi).
Proteina ima u jajima, mesu, mleku, ribi, grašku, boraniji, pasulju, soji, žitu, orahu, kikirikiju, lešniku, bademu i kestenu.
