Grožđe
Čime je grožđe bogato?
Sadrži dosta vode (70-80%), ugljene hidrate (oko 18%), pektinske materije, kiseline i fenolna jedinjenja.
Od ugljenih hidrata su najzastupljeniji glukoza i fruktoza, čiji je odnos u zrelom grožđu 1:1.
Kiseline koje su prisutne u većim količinama jesu vinska, jabučna, galakturonska i limunska.
Fenolna jedinjenja (antocijani, flavonoli, tanini) utiču na boju, gorčinu i oporost grožđa.
Bogato je vitaminima C, K, B-grupe (B1, B2, B6) i provitaminom A.
Od mineralnih materija sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor, natrijum, gvožđe, bakar, mangan i bor.
Belo ili crno grožđe?
Iako je količina šećera približno ista, belo grožđe je siromašnije kalijumom i kalcijumom. Crno sadrži više fenolnih jedinjenja, koja štite organizam od štetnih materija. Belo grožđe omogućava lakše varenje, dok crno poboljšava memoriju.
Čuvanje
Birati grozdove sa zrelim, krupnim i ujednačenim zrnima. Izbegavati one sa naboranim bobicama ili bobicama iz kojih curi sok.
Na kvalitet grožđa utiču klimatski uslovi i zemljište. Vinovoj lozi je potrebno oko 1350 sunčanih časova godišnje sa temperaturom od oko 10°C, kao i dobro raspoređene padavine. Tip zemljišta (kamenito, krečno, humusno) utiče na specifičnost ukusa i mirisa grožđa.
Standardne stone sorte su muskat hamburg, kardinal, afus ali, kraljica vinograda, julski muskat…
Bolesti grožđa
Najopasnije plesni koje napadaju grožđe su siva plesan (Botrytis cinerea) i zelena plesan (Penicillium). Nastaju kada je jesen topla i vlažna, a nema provetravanja vinove loze. Da bi se omogućilo provetravanje, vrši se uklanjanje lišća u pojasu oko grozdova. Pojavom plesni mogu se uništiti bojene materije, što dovodi do smanjenja kvaliteta grožđa.
Pepelnica i plamenjača su bolesti koje napadaju zelene delove vinove loze. Pepelnica dovodi do poremećaja u metabolizmu i javlja se kada su suše. Plamenjača nastaje usled velike količine vlage. Zaražene listove treba ukloniti.
Grad i mraz direktno oštećuju grožđe ili stvaraju uslove koji su pogodni za razvoj plesni. Mraz nije štetan ako se javi nakon sazrevanja grožđa.
Grožđani moljac i ose buše pokožicu i uzimaju hranljive sastojke. Na oštećenim mestima lakše dolazi do nastanak kvasaca, plesni ili bakterija.
Lekovita svojstva
Grožđe ima antioksidativno i antibakterijsko delovanje, povoljno utiče na rad mozga, štiti od moždanog udara, uništava štetne supstance u organizmu, smanjuje rizik od pojave tumora, poboljšava varenje, snižava holesterol, povoljno utiče na kožu (daje joj svežinu i uklanja kožne alergije), pomaže u gubitku telesne težine, usporava starenje, uklanja umor, smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti i bolesti srca. Pomaže kod reume, zatvora, anemije, astme, migrene i upalnih procesa.
Suvo grožđe sprečava rast bakterija koje izazivaju karijes i bolesti desni.
Vinsko sirće poboljšava cirkulaciju, čisti kožu i smiruje dijareju.