Lubenica

Čime je lubenica bogata?

Sadrži preko 90% vode, šećere i malo biljnih vlakana. Bogata je vitaminom C, provitaminom A, vitaminima B6, B5, B1, B2 i B3. Od mineralnih materija su prisutni kalijum, magnezijum, bakar, mangan, gvožđe, kalcijum i selen. Lubenica sadrži likopen (karotenski i karotenoidni pigment svetlo crvene boje), koji ima antioksidativno delovanje.

Kvalitet

Birati tamnije i čvrste lubenice sa glatkom korom. Izbegavati one sa mekanom i oštećenom korom. Ukoliko se čuje jasan zvuk prilikom kucanja, a prilikom stiskanja pomeranje semenki, znači da je lubenica zrela i slatka. Srce treba da je beličasto i da curi crvenkasta tečnost.
Poznatije domaće sorte su vukovarska, mramorka, negotinska i somoborka.

Lekovita svojstva

Lubenica je dobra protiv dehidratacije (dve kriške lubenice mogu zameniti 2,5 l vode), jača imunitet, ima antioksidativno delovanje, smanjuje rizik od pojave astme, poboljšava izlučivanje mokraće iz organizma, uklanja bolove u mišićima, sprečava oštećenje ćelija, snižava krvni pritisak, povoljno utiče na nervni sistem, smanjuje rizik od dijabetesa i raka, dobra je za kožu i kosu, pomaže u gubitku telesne težine, za zdrave zube i desni.

Dinja

Sadrži vodu, dosta šećera (oko 6,5%) i biljna vlakna. Bogata je vitaminom C, provitaminom A, vitaminima B9, K, B3, B6 i B1. Od minerala su prisutni kalijum, natrijum, magnezijum, bakar, mangan i fosfor.
Najkvalitetnija je kada dostigne punu zrelost. Zrela dinja ima izraženu aromu, žutu i mekšu koru.
Najčešće se konzumira u svežem stanju, ali se koristi i za pravljenje sokova. Poznatije sorte su ananas, medena rosa, kantalupa, togo i cerovača.
Dinja štiti od moždanog udara, pomaže u gubitku telesne težine, smanjuje rizik od stvaranja kamena u bubregu, jača imunitet, za zdrave zube, snižava krvni pritisak, sprečava oštećenje ćelija, ima antioksidativno delovanje, povoljno utiče na nervni sistem, za lep izgled kože i kose.
Lubenice i dinje botanički spadaju u povrće, ali se po svojstvima plodova ubrajaju u voće.