Glavobolju uklanjaju krompir, blitva, celer, mahunarke, brokoli, banana, avokado, kivi, limun, pomorandža i grejpfrut.
Treba izbegavati čokoladu, mesne prerađevine, sir i alkoholna pića.

Hranom protiv akni

Stvaranje akni izaziva jod, koga najviše ima u slanim grickalicama, hamburgerima, pomfritu i mesnim prerađevinama. Iz tog razloga bi te namirnice trebalo izbaciti iz svakodnevne upotrebe, kao i prekomerno soljenje jela.
Da bi koža bila zdrava i sveža pomaže joj vitamin A. Izvori tog vitamina su žumance, riblje ulje, maslac, kajmak, pavlaka, masni sirevi… Provitamina A ima u šargarepi, paradajzu, paprici, breskvi, kajsiji, spanaću, zelenoj salati, kelju, kupusu…
Cink je isto toliko važan, pa ne bi trebalo izostaviti ni unos pšeničnih klica, bundevinih semenki i pasulja.
U jogurtu se nalaze dobre bakterije koje čine kožu zdravom, regulišu varenje i izbacuju toksine iz organizma.

Hranom protiv celulita

Hrana protiv stvaranja pomorandžine kore jeste jezgrasto voće (orasi, bademi, lešnici), maslinovo ulje, riba (pastrmka i losos), živinsko meso, pomorandža, paradajz, spanać, karfiol, pasulj i đumbir.
Treba unositi i što više tečnosti, dnevno 6-8 čaša vode, jer voda izbacuje toksine iz organizma. Dobri su i zeleni čaj, čaj od maslačka i čaj od lipe.

Hranom protiv umora

Na umor utiču stres i nepravilna ishrana. Za uklanjanje umora najbolje je konzumirati namirnice koje su bogate vitaminima C, B i E, kalijumom, gvožđem, magnezijumom i složenim ugljenim hidratima.
Takođe pomažu med (ujutru treba popiti čašu vode sa razmućenim medom), integralne žitarice (unesite ih putem hleba i peciva), mahunarke (pasulj, grašak, soja), citrusno voće (svaki dan iscedite limun, pomorandžu ili grejpfrut, pomešajte sa vodom i popijte), riba i morski plodovi, čokolada (najbolja je crna čokolada, sa što većim sadržajem kakaa), voće, povrće, jogurt, kao i velike količine vode.

The post Hranom protiv… appeared first on Zdrav Zalogaj.

Ugljeni hidrati su osnovni izvori kalorija, služe kao izvor energije i telesne toplote. Višak ugljenih hidrata se pretvara u mast.
U proste ugljene hidrate spadaju glukoza (grožđani šećer), fruktoza (voćni šećer), manoza i galaktoza.
Glukoze ima u biljkama, voću (posebno u grožđu, jagodama, šljivama, smokvama i urmama), medu i povrću.
Fruktoze ima u medu, slatkom voću, lubenici, slatkim sokovima i zelenom lišću.
U složene ugljene hidrate spadaju oligosaharidi (saharoza, maltoza, laktoza i celibioza) i polisaharidi (skrob, celuloza, hemiceluloza i lignin).
Saharoza je beli šećer, koji se dobija iz šećerne repe ili iz šećerne trske. Nalazi se u soku voća i povrća, a posebno u šargarepi i korenu peršuna.
Laktoza se nalazi u majčinom mleku i u mleku mnogih sisara.
Maltoza je prisutna u pivu i krompiru.
Skroba najviše ima u pasulju, grašku, žitu, pirinču, krompiru, orahu i kestenu.
Celulozu organizam ne vari, ali je dobra za rad creva.

Koja je uloga masti i u kojim namirnicama se nalaze?

Masti imaju dvostruko veću kaloričnu vrednost od ugljenih hidrata i proteina. Imaju energetsku i gradivnu ulogu. Služe i za održavanje telesne toplote.
Masti se dele na proste (gliceridi i ceridi) i složene (glicerofosfolipidi, sfingolipidi i izoprenoidni lipidi).
Proste masti se nalaze u uljuma (lešnika, badema, kikirikija, suncokreta, kukuruza, lana, soje), semenkama bundeve, maslacu, svinjaskoj masti, ribljem ulju, morskim i rečnim ribama.
Složene masti se nalaze u soji, pasulju, grašku, pšenici, pečurkama, žumancetu, pavlaci, jetri, bubrezima i mozgu.
Holesterol spada u steride, koji stalno prate masti. Holesterol je prisutan samo u namirnicama životinjskog porekla i to u žumancetu, maslacu, pavlaci, kajmaku, mleku, ribi, mozgu i iznutricama.

Proteini (belančevine), njihova uloga i u kojim namirnicama se nalaze?

Proteini imaju gradivnu ulogu. Veću biološku vrednost imaju proteini iz namirnica životinjskog porekla.
Ulaze u sastav mišića, kose, kože, noktiju, hormona i crvenih krvnih zrnaca.
Ukoliko dođe do nedostatka proteina, troše se sopstveni proteini iz organizma. To dovodi do raznih infekcija, mršavosti, maljavosti, poremećaja u razvoju, a može doći i do smrti.
Ukoliko se unosi više proteina nego što je potrebno, posebno konzumiranjem namirnica biljnog porekla, dolazi do oboljenja žuči, bubrega, jetre, krivljena kostiju…
Proteini se dele na proste (albumini, globulini, prolamini i glutelini i skleroproteini) i složene (hromoproteidi, nukleoproteidi, glikoproteidi i fosfoproteidi).
Proteina ima u jajima, mesu, mleku, ribi, grašku, boraniji, pasulju, soji, žitu, orahu, kikirikiju, lešniku, bademu i kestenu.

The post Proteini, ugljeni hidrati i masti appeared first on Zdrav Zalogaj.

Hranu treba unositi da bi se organizmu obezbedili svi sastojci koji su potrebni da bi se izgradilo i obnovilo tkivo, da se pojača imuni sistem i radi održavanja telesne toplote.

Raznovrsna ishrana

Ne postoji namirnica koja bi mogla da zadovolji sve potrebe organizma?. Najbolja ishrana je raznovrsna, kojom unosimo sve sastojke koji su potrebni za pravilno funkcionisanje organizma. Obroci ne bi trebalo da budu preobilni, već manji, i najbolje je imati 5 obroka na dan-3 glavna i 2 užine. Rastojanje između obroka bi trebalo da je 4-5 sati.

Da li se potrebne kalorije mogu uneti uzimanjem supa i toplih čajeva?

Ne mogu. Oni su prijatni, ali ne mogu obezbediti kalorije koje su potrebne organizmu. Izvori kalorija su namirnice koje sadrže masnoću i skrob.

Šta uraditi ako je organizmu odmah potrebna određena količina energije?

U tom slučaju je najbolje uzeti glukozu (grožđani šećer), jer bez promene ulazi u krv i hrani mišiće. Glukoze ima u biljkama, voću (posebno u grožđu, jagodama, šljivama, smokvama i urmama), medu i povrću.

Koju hranu organizam najbolje iskorišćava?

Organizam najbolje iskorišćava proteine iz mleka, jaja, mesa i ribe. Masna i pržena hrana se teško vari i slaba je iskoristljivost.

The post Raznovrsna ishrana appeared first on Zdrav Zalogaj.

U ljudskom organizmu nastaju štetni slobodni radikali, koji slabe imuni sistem i dovode do pojave raznih alergija. Antioksidansi neutrališu te slobodne radikale i štite od raka. To su cink, selen, vitamini E, D i B-gupe, beta-karotin, aminokiseline i enzimi.
Antioksidansi predstavljaju sredstvo protiv bolesti, a posebno onih koji nastaju prilikom trovanja iz životne sredine. Takođe služe za regeneraciju telesnih povreda.
Koriste se kao mentalna i nutritivna zaštita od raka, artritisa, mentalnih i kardiovaskularnih bolesti.
Neki antioksidansi imaju antikancerogena svojstva. To se posebno odnosi na selen, koji je najjači antioksidans, i cink, koji jača imuni sistem.

Šta poništava dejstvo antioksidanasa?

Alkoholi, kofein, neke veštačke boje, nikotin, veliki broj lekova, pesticidi, arsen, kadmijum, berilijum, olovo, kalaj, nikl i hrom.

5 moćnih antioksidanasa

• Paradajz je izvor likopena, koji smanjuje rizik od raka prostate.
• Borovnice su bogate vitaminom C i vlaknastim materijama. Jačaju imunitet i štite od teških bolesti.
• Brokoli, kupus i karfiol sadrže vitamin C i vlaknaste materije. Smanjuju rizik od raka debelog creva i pluća.
• Zeleni čaj, ako se pije redovno, smanjuje rizik od raka debelog creva, bešike, jednjaka i pankreasa.
• Spanać sadrži vlakna i folnu kiselinu. Smanjuje rizik od tumora jajnika.

The post Antioksidansi – čuvari mladosti appeared first on Zdrav Zalogaj.

Koja je uloga vode?

Dovoljno tečnosti u organizmu je preduslov za pravilno iskorišćenje vitamina i minerala.

Kakva treba da bude voda za piće?

Treba da je bez boje, mirisa, ukusa, da je mikrobiološki ispravna, temperature 7-12°C, da ne sadrži sastojke koje štete zdravlju, da nije ni previše “tvrda” ni previše “meka”.

U kojoj količini treba unositi vodu?

Deca iznad 10 godina i odrasle osobe bi trebalo da unose oko 2,5-3 l dnevno. U toku leta, kada su više temperature, treba unostiti veće količine da ne bi došlo do dehidratacije.

Koje namirnice izazivaju žeđ?

Suviše slatka tečnost, gazirana pića, sirupi, masni sosovi, slatkiši i slana, začinjena hrana.

Da li alkoholna pića mogu umanjiti žeđ?

Ne mogu. Ukoliko piće sadrži više od 5% alkohola, dolazi do povećanja žeđi, pa se takvo piće i pije u neograničenim količinama, sve do pijanstva.

Da li neki napici mogu dovesti do gubitka određene količine vode?

Mogu. To su napici koji sadrže kofein (kafa, čaj i koka kola).

Koja pića su, pored vode, najkvalitetnija?

Sokovi od sveže ceđenog voća i povrća, jer su ujedno i zdravi i osvežavajući.

The post Voda za zdravlje appeared first on Zdrav Zalogaj.