Šta je mikroplastika?

Mikroplastika su mali komadići plastike koji potiču od većih plastičnih predmeta koji se razgrađuju tokom vremena. Takođe mikroplastika može biti i namerno proizvedena u malim veličinama. Takva plastika se često koristi u proizvodima za ličnu higijenu, sredstvima za čišćenje ili u industrijskoj primeni. Može poticati i od sintetičkog tekstila (kao što su poliester i najlon) i gume.

Postoje dve glavne vrste mikoplastike:

1. Primarna mikroplastika: Ove čestice se proizvode u malim veličinama i često završe u proizvodima kao što su piling za lice, pasta za zube i sredstva za čišćenje.
2. Sekundarna mikroplastika: Ove čestice se formiraju kada veći plastični predmeti, kao što su plastične flaše, kese i pakovanja, degradiraju u manje komade zbog izlaganja atmosferskim uticajima.

Kako mikroplastika dospeva u hranu?

1. Morski plodovi: Morske životinje, naročito ribe i školjke, često pojedu mikoplastiku, mešajući je sa hranom. Pošto ljudi jedu morski plod, ovo znači da mikroplastika može direktno dospeti u naš obrok.
2. Prerađeni proizvodi: Mikroplastika može dospeti u našu hranu i tokom procesa proizvodnje. Čestice plastike mogu poticati od pakovanja hrane, kontejnera ili čak mašina koje se koriste u procesu proizvodnje hrane.
3. Voda: Voda za piće, bilo flaširana ili iz slavine, pokazala je prisustvo mikropplastike.
4. Mikroplastika u vazduhu: Čak i mikroplastika koja je u vazduhu može sleteti na useve tokom rasta ili na hranu tokom pripreme.

Prisustvo mikoplastike u hrani često se ne može videti golim okom, pa mnogi ljudi nesvesno konzumiraju ove štetne čestice svakog dana.

Kako mikroplastika utice na ljudsko telo?

Iako istraživanje o efektima mikoplastike na ljudsko zdravlje još uvek traje, nekoliko studija već je ukazalo na potencijalne rizike.

1. Hemijski zagađivači i toksičnost

Plastične čestice nisu inertne – one mogu nositi štetne hemikalije koje mogu dospeti u telo. Većina plastike sadrži toksine kao što su ftalati, bisfenol A (BPA) i poliklorovani bifenili (PCB), koji su poznati kao endokrini disruptori i povezani su sa različitim zdravstvenim problemima.

• BPA, na primer, je hemikalija koja se koristi u proizvodnji plastike, a istraživanja su pokazala da može da utiče na regulaciju hormona. Povezan je sa reproduktivnim problemima, razvojnim smetnjama kod dece, pa čak i povećanim rizikom od određenih vrsta raka.
• Ftalati, koji se često nalaze u plastičnom pakovanju i proizvodima, pokazuju sposobnost da ometaju endokrini sistem, što može uticati na reproduktivno zdravlje i funkciju štitne žlezde.
• Mikroplastika može nositi i perzistentne organske zagađivače (POP), opasne hemikalije koje mogu da se akumuliraju u telu tokom vremena i dovedu do bolesti poput raka i neuroloških poremećaja.

2. Inflamacija i reakcija imunog sistema

Kada mikroplastika dospe u ljudsko telo, teško se razgrađuje. Ove male čestice mogu izazvati reakciju imunog sistema, što dovodi do inflamacije. Hronična inflamacija povezana je sa širokim spektrom bolesti, uključujući bolesti srca, autoimune poremećaje i određene vrste raka.

• Studije na životinjama pokazale su da kada se mikroplastika unese, može se akumulirati u organima kao što su jetra, bubrezi i creva, izazivajući inflamaciju i potencijalna oštećenja tih organa.
• Inhalacija mikoplastike takođe je povezana sa respiratornim problemima, kao što su astma i hronična opstruktivna bolest pluća (HOPB).

3. Poremećaj zdravlja creva

Naš probavni sistem je posebno ranjiv na kontaminaciju mikoplastikom. Nakon što se unese, mikroplastika može da utiče na delikatan balans crevne mikrobiote, koja igra ključnu ulogu u varenju, metabolizmu i funkcionisanju imunološkog sistema.

• Istraživanja su pokazala da prisustvo mikoplastike u crevima može da izazove neravnotežu koja može uticati na varenje i dovesti do stanja kao što su sindrom iritabilnog creva (IBS), inflamatorna bolest creva (IBD) i propuštanje creva (poznato kao „leaky gut“).
• Štaviše, mikroplastika bi mogla da se apsorbuje kroz crevnu sluzokožu u krvotok, potencijalno izazivajući neželjene efekte u celom telu.

4. Mogući hormonalni poremećaji

Mikroplastika je pokazala sposobnost da ometa hormone u telu, naročito hormone kao što su estrogen i testosteron. Ovo može dovesti do hormonalnih poremećaja, što utiče na sve od plodnosti do funkcije štitne žlezde.

• Neke studije sugerišu da mikroplastika može doprineti endokrinom poremećaju, što može uticati na reproduktivno zdravlje i fetalni razvoj. Ovo takođe može dovesti do ranog početka puberteta kod dece i smanjenje plodnosti kod odraslih.

Kako se zaštititi od mikoplastike?

Iako je nemoguće potpuno izbeći izloženost mikoplastici u modernom svetu, postoje koraci koje možete preduzeti kako biste smanjili rizik:

1. Smanjite upotrebu plastike: Ograničite korišćenje plastičnih kontejnera i pakovanja u vašoj kuhinji. Birajte staklo, nerđajući čelik ili druge ekološki prihvatljive alternative.
2. Birajte svežu i celovitu hranu: Prerađeni i pakovani proizvodi verovatno sadrže mikoplastiku. Opredelite se za svežu, celovitu hranu kad god je to moguće.
3. Pijte filtriranu vodu: Razmislite o upotrebi filtera za vodu kako biste smanjili kontaminaciju mikoplastikom u vodi za piće. Studije su pokazale da voda iz slavine i flaširana voda mogu sadržati mikoplastiku.
4. Izbegavajte plastične flaše i kontejnere: Izbegavajte pijenje iz plastičnih flaša, naročito onih koje su ostavljene na suncu ili toploti, jer će verovatnije ispuštati hemikalije.

Zaključak

Mikroplastika je skrivena pretnja ljudskom zdravlju koja tiho prodire u našu hranu i vodu. Iako istraživanje o dugoročnim efektima još uvek traje, dokazi koji povezuju mikoplastiku sa brojnim zdravstvenim problemima – od hormonalnih poremećaja do inflamacije i raka, su zabrinjavajući. Donošenjem boljih odluka o hrani koju jedemo, vodi koju pijemo i plastici koju koristimo, možemo pomoći u zaštiti svog zdravlja i zdravlja budućih generacija.

The post Mikroplastika: Nevidljivi neprijatelj našeg zdravlja appeared first on Zdrav Zalogaj.

Bilo da je to paket čipsa, zaslađeni napitak ili delikatesni mesni proizvod, često sadrže dugu listu veštačkih sastojaka, konzervansa i nezdravih masti. Iako mogu biti primamljive, dugoročna konzumacija ovih namirnica povezuje se sa brojnim zdravstvenim problemima.

Šta je prerađena hrana?

Prerađena hrana je ona kojoj je promenjena prirodna struktura, obično kroz dodavanje konzervansa, veštačkih aroma, boja i drugih hemijskih aditiva. Postoje različiti nivoi obrade hrane:

• Minimalno prerađena hrana (kao što su smrznuto voće ili povrće) koja zadržava većinu svojih prirodnih nutrijenata.
• Ultra prerađena hrana je ona koja predstavlja pravi problem. To su pakovane grickalice, zaslađeni napici, brza hrana i gotovi obroci, koji su često prepuni veštačkih supstanci i siromašni nutritivnom vrednošću.

Iako nije sva prerađena hrana podjednako štetna, upravo ultra prerađena hrana predstavlja najveći rizik za naše zdravlje.

Opasnosti prerađene hrane po vaše zdravlje

1. Povećan rizik od gojaznosti i debljanja

Jedan od najalarmantnijih efekata konzumiranja prerađene hrane je snažna povezanost sa gojaznošću i povećanjem telesne mase. Ovakva hrana je često dizajnirana da postane neodoljiva, terajući vas da jedete više nego što vam je potrebno.

Prerađena hrana je obično bogata rafinisanim šećerima, nezdravim mastima i solju – svi ovi faktori povezani su sa povećanjem unosa kalorija. Međutim, problem nije samo u prekomernom unosu kalorija. Istraživanja pokazuju da prerađena hrana može uticati na prejedanje tako što utiče na signale gladi i sitosti. Na primer, namirnice bogate šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima mogu izazvati brze skokove u nivoima šećera u krvi, nakon kojih sledi nagli pad koji vas ponovo čini gladnima.

• Istraživanje objavljeno u časopisu Obesity Reviews ukazuje na to da ultra prerađena hrana doprinosi povećanju unosa kalorija i preferenciji za visokokalorične, niskovredne opcije.

Ovaj obrazac vodi do debljanja i s vremenom do gojaznosti – koja je glavni faktor rizika za mnoge hronične bolesti, uključujući bolesti srca, dijabetes tipa 2 i određene vrste raka.

2. Povećan rizik od bolesti srca

Prerađena hrana, naročito ona bogata trans mastima, dodanim šećerima i natrijumom, značajno povećavaju rizik od razvoja bolesti srca. Studije su pokazale da dijete bogate ultra prerađenim namirnicama doprinose višim nivoima lošeg holesterola (LDL) i triglicerida, koji su faktori rizika za kardiovaskularne bolesti.

• Istraživanje objavljeno u British Medical Journal otkriva da ljudi koji konzumiraju veću količinu ultra prerađene hrane imaju 25% veći rizik od bolesti srca. Ovo je uglavnom zbog prekomernog unosa nezdravih masti, dodatih šećera i visokog nivoa natrijuma u mnogim prerađenim namirnicama.

Ove štetne supstance mogu izazvati upalu, povisiti krvni pritisak i oštetiti unutrašnji sloj krvnih sudova, što na kraju može dovesti do začepljenja arterija i bolesti srca.

3. Uticaj na nivo šećera u krvi i rizik od dijabetesa

Prerađena hrana je često puna rafinisanih šećera i prostih ugljenih hidrata, koji se brzo pretvaraju u glukozu (šećer) u telu. Ovo može izazvati nagle skokove i padove u nivoima šećera u krvi, što doprinosi insulinskoj rezistenciji i s vremenom povećava rizik od dijabetesa tipa 2.

• Istraživanje objavljeno u The Lancet Diabetes & Endocrinology sugeriše da dijete bogate prerađenim namirnicama predstavljaju glavni uzrok globalne epidemije dijabetesa. Prekomeran unos šećera izaziva insulinsku rezistenciju jer telo mora proizvoditi više insulina da bi se nosilo sa viškom glukoze, što može preopteretiti pankreas i izazvati dugoročna metabolička oštećenja.

Pored toga, visoki glikemijski indeks (GI) mnogih prerađenih namirnica znači da mogu povećati telesnu masnoću u stomaku, što je tesno povezano sa dijabetesom tipa 2 i drugim metaboličkim poremećajima.

4. Problemi sa varenjem

Zdravlje vaših creva od presudne je važnosti za celokupno zdravlje. Međutim, prerađena hrana – posebno ona bogata refinisanim šećerima, veštačkim aditivima i konzervansima, može ozbiljno narušiti vaš probavni sistem. Ovakva hrana obično sadrži malo vlakana, što je ključna komponenta za održavanje zdravih creva.

Dijeta siromašna vlaknima povezana je sa raznim probavnim problemima, kao što su zatvor, nadutost i neravnoteža crevnih bakterija (dizbioza). Prekomeran unos šećera preko prerađenih namirnica hrani štetne bakterije u crevima, dok nedostatak vlakana sprečava rast korisnih bakterija.

• Istraživanje objavljeno u časopisu Journal of Nutritional Biochemistry pokazalo je da dijeta bogata prerađenim namirnicama i siromašna vlaknima može negativno uticati na crevnu mikrobiotu, što dovodi do povećanja štetnih bakterija i smanjenja zdravih. Ova disfunkcija povezana je sa sindromom iritabilnog creva (IBS), upalnim bolestima creva (IBD), pa čak i rakom debelog creva.

5. Povećanje rizika od raka: Uloga aditiva i konzervansa

Jedan od najzabrinjavajućih aspekata prerađene hrane je prisustvo konzervansa, veštačkih boja i aditiva, od kojih su mnogi povezani sa povećanim rizikom od raka. Na primer, određeni konzervansi koji se koriste u prerađenom mesu, kao što su nitrati i nitriti, pokazali su se kao kancerogeni kada reaguju sa proteinima u mesu.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) klasifikovala je prerađeno meso kao kancerogeno za ljude (Grupa 1), naročito zbog njegove povezanosti sa rakom debelog creva.

• Istraživanje objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition pokazalo je da ljudi koji konzumiraju velike količine prerađenog mesa imaju povećan rizik od razvoja kolorektalnog raka. Nitrati i nitriti u prerađenom mesu doprinose stvaranju nitrozamina, koji je kancerogen.

6. Problemi sa mentalnim zdravljem i kognitivnim opadanjem

Efekti prerađene hrane nisu samo fizički – oni mogu imati značajan uticaj i na mentalno zdravlje. Dijete bogate prerađenom hranom povezane su sa povećanim rizikom od depresije, anksioznosti i kognitivnog opadanja.

• Istraživanje objavljeno u The American Journal of Clinical Nutrition pokazalo je da dijete bogate ultra-prerađenim namirnicama imaju povezanost sa većim rizikom od depresije. Ovakva hrana je siromašna esencijalnim hranljivim materijama (kao što su omega-3 masne kiseline, antioksidansi i vitamini) koji su ključni za funkcionisanje mozga i emocionalnu dobrobit.

Pored toga, studije sugerišu da visoki unos rafinisanih šećera i masti može doprineti neuroinflamaciji i oštećenju moždanih ćelija, što povećava rizik od kognitivnog opadanja i poremećaja poput Alchajmerove bolesti.

Kako se osloboditi od prerađene hrane

1. Pripremajte hranu kod kuće: Priprema obroka od svežih, celih sastojaka omogućava vam da kontrolišete šta ide u vašu hranu, smanjujući unos nezdravih aditiva, konzervansa i šećera.
2. Jedite celovite žitarice: Birajte neprerađene žitarice kao što su integralni pirinač, kinoa i ovsene pahuljice umesto rafinisanih žitarica prisutnih u mnogim prerađenim namirnicama.
3. Pametno uživajte u užinama: Birajte celu hranu poput voća, orašastih plodova i semenki umesto pakovanih čipseva i slatkiša.
4. Čitajte etikete: Kada kupujete pakovanu hranu, pažljivo pročitajte listu sastojaka. Izbegavajte proizvode sa dugačkom listom neprepoznatljivih hemikalija, dodatih šećera i konzervansa.
5. Povećajte unos biljnih namirnica: Povrće, voće, mahunarke i orašasti plodovi pružaju esencijalne hranljive materije i prirodno su bez štetnih aditiva.

Zaključak: Jasna potreba za promenom

Prerađena hrana može pružiti praktičnost, ali njene dugoročne posledice na zdravlje postaju previše očigledne da bi ih ignorisali. Od gojaznosti i bolesti srca do raka i mentalnih problema, opasnosti prerađene hrane podržane su velikim brojem naučnih dokaza. Dobra vest je da, ako napravite pametnije izbore i fokusirate se na celu, neprerađenu hranu, možete značajno smanjiti rizik od ovih zdravstvenih problema.

Vreme je da napravimo korak unazad, preispitamo naše prehrambene navike i prihvatimo prirodniji pristup hrani, bogatiji nutritivnim vrednostima za zdraviji i duži život.

The post Prerađena hrana i njene opasnosti appeared first on Zdrav Zalogaj.

Da bi se povećali proizvodni prinosi u proizvodnji hrane.

Da li GMO mogu nastati prirodnim putem?

Ne mogu. Oni su rezultat tehnike rekombinovane DNK, odnosno izmene prirodnog genoma date vrste.

Šta se postiže presađivanjem genoma na određenu vrstu?

Veća produktivnost, veća otpornost na uticaj prirodnih faktora okoline, poboljšanje nutritivnog sastava, veća otpornost na pesticide, insekticide i herbicide.

U koje povrće se uvode GMO?

U paradajz, kukuruz, soju, pirinač, banane, uljanu repicu, krompir, kikiriki, grašak, pasulj, zelenu salatu…
Prvo su biljkama ugrađeni geni za tolerantnost na insekticide i herbicide, jer se na taj način sprečava najmanje 10% gubitka poljoprivrednih kultura. Zatim su uvedeni geni za poboljšanje kvaliteta (veći sadržaj vitamina, mineralnih materija, skroba, amino-kiselina…) ili za poboljšanje senzornih osobina (slađe voće).

Kog porekla su geni koju se ugrađuju u biljke?

Mogu biti iz biljaka, životinja i mikroorganizama.
U paradajzu je identifikovan i izolovan gen iverka, koji podnosi niske temperature. Njegovim uvođenjem produžena je sezona gajenja ove kulture paradajza.
U krompir, kukuruz i pamuk se uvode geni bakterije i na taj način se stvara zaštita od insekata.

Da li se uvode i ljudski geni?

Eksperimentiše se sa ljudskim genom za hormon rasta koji se unosi radi bržeg rasta i povećanja veličine svinja, krava i lososa.

GMO-da ili ne?

Primenom GMO bi se mogao rešiti problem gladi u svetu, ali postoje različita mišljenja što se tiče sigurnosti njene primene.
Ljudi se sa razlogom plaše od neočekivanih i toksičnih uticaja na njihov organizam. GM hrana sadrži protein na koji su neki ljudi alergični, jer neki geni mogu da prouzrokuju otpornost prema antibioticima. Postoji i bojazan od zloupotrebe GMO.

Da li zakon zabranjuje njihovu upotrebu?

Ne, ali ih stavlja pod strogu kontrolu države. Uvoz GM proizvoda koji nije odobren smatra se ilegalnim i podleže novčanoj ili zatvorskoj kazni.

Postoje 6 novih grupa namirnica:

• namirnice ili sastojci namirnica koji sadrže GMO
• namirnice ili sastojci namirnica koji su proizvedeni iz GMO, ali ih ne sadrže
• namirnice ili sastojci namirnica sa novom ili modifikovanom molekulskom strukturom
• namirnice ili sastojci namirnica izolovani iz mikroorganizama, gljiva i algi
• namirnice ili sastojci namirnica izolovani iz biljaka i životinja koji se ne upotrebljavaju tradicionalno u ishrani
• namirnice ili sastojci namirnica pripremljeni novim proizvodnim procesom koji menja njihov sastav ili strukturu, što utiče na njihovu hranljivu vrednost, metabolizam ili na nivo nepoželjnih supstanci (alergeni, toksini).

Da li se svi GMO proizvodi označavaju posebnom oznakom?

Ne. Oni koji sadrže manje od 1% genetske modifikacije nisu označeni. Ako je sadržaj veći od 1% u deklaraciji treba da stoji tekst: “Ovaj proizvod sadrži genetski modifikovan organizam” i ambalažu treba označiti logom trougla.

The post GMO u hrani appeared first on Zdrav Zalogaj.

Sadrži celulozu, masti, vodu, šećere, kiseline, kofein i etarska ulja. Od mineralnih materija su prisutni kalijum i magnezijum, a od vitamina niacin (B3). Bogata je antioksidansima.

Kancerogeno jedinjenje

Prženjem kafe na 250-300°C dolazi do stvaranja akrilamida, koji je kancerogen. Istraživanjem je dokazano da kuvanjem, prženjem i pečenjem hrane (posebno hrane koja sadrži skrob) na visokim temperaturama (iznad 120°C) dolazi do nastanka akrilamida. Najviše ga ima u čipsu i pomfritu. Nije prisutan u kuvanoj hrani. Akrilamid je pronađen i u šljivama, osušenim kruškama i crnim maslinama.

Kafa bez kofeina

Uklanjanje kofeina se vrši dok je kafa zelena i nepečena. U te svrhe se koristi voda. Proteini i šećeri se takođe rastvaraju u vodi, pa se radi njihovog očuvanja dodaju dihlormetan, etil acetat i ugljen dioksid. Istraživanja su pokazala da postoji verovatnoća da je dihlormetan kancerogen.
Jedan od najboljih postupaka uklanjanja kofeina je Swiss Water process, jer se kofein odstranjuje samo pomoću vode, bez dodatka hemikalija. Za razliku od kafe sa kofeinom, ne sprečava apsorpciju vitamina i minerala. Ipak, treba obratiti pažnju na postupak kojim se uklanja kofein, odnosno da li se koriste hemikalije.
Kofeina ima i u čaju, gaziranim i energetskim pićima, u nekim tabletama protiv glavobolje i gripa.

Instant kafa

Ili rastvorljiva kafa, proizvodi se freeze drying ili spray drying postupkom.
Frezze drying postupak se zasniva na uklanjanju vode iz kafe sublimacijom (prelazak iz čvrstog u tečno stanje). Spray drying postupak (kod koga kafa prolazi kroz paru vrućeg vazduha) se češće koristi, jer je ekonomičniji i brži.
Ekstrakt kafe se dobija tako što se pečena, mlevena kafa ekstrahuje vodom, nakon čega se uparava ili suši.

Surogat kafe

Mešanjem kafe sa pšenicom, ječmom, raži i drugim žitaricama dobija se surogat. On je jeftiniji i lošijeg je kvaliteta od kafe.
Ukoliko niste sigurni da li je kafa koju ste kupili surogat ili ne, izvršiti proveru na sledeće načine.
U čašu hladne vode sipati malo kafe. Nakon pola sata proveriti da li je kafa na površini ili se spustila na dno. Ako je na dnu, u pitanju je surogat.
Drugi način je da se u napravljenu kafu potopi kocka šećera. Ukoliko se kocka oboji u crveno, a ne u smeđe, u pitanju je surogat.

Lekovita svojstva

Kafa povećava koncentraciju, poboljšava raspoloženje, smanjuje anksioznost, štiti od dijabetesa tipa 2, od Parkinsove i Alchajmerove bolesti. Preporučuje se jedna ili dve šoljice kafe dnevno, ali ne i više.
Ukoliko se pretera sa konzumiranjem, dolazi do nesanice, glavobolje, nervoze, lupanja srca, depresije, opadanja koncentracije, a stvara se i zavisnost. Kafa povećava krvni pritisak, nakon čega naglo opada. Iz tog razloga se ne preporučuje ljudima sa niskim pritiskom. Štetna dejstva kafe se povećavaju u kombinaciji sa cigaretama i nedovoljnim kretanjem.
Energetska vrednost crne kafe je 1-2 kcal na 100 ml.

The post Kafa – opasna strana appeared first on Zdrav Zalogaj.

U mesu, živini, ribi, jajima, mleku i mlečnim proizvodima.

Koji su simptomi trovanja Salmonellom?

Javljaju se muka, grčevi, dijareja, glavobolja i groznica. Stolica je u početku nepromenjena, kasnije postaje tečna i zelena. Može doći i do povećanja telesne temperature, pri čemu osoba oseća malaksalost.

Na koji način se leči ovo trovanje?

Osoba ozdravi posle nekoliko dana. Oporavak je brži ako se odmah ispere stomak.

Kako se uništva Salmonella?

Na višim temperaturama-temperaturama pasterizacije. Pasterizacija se postiže zagrevanjem namirnica pola sata na temperaturi 75-100°C.

O čemu treba voditi računa da ne bi došlo do kontaminacije Salmonellom?

Vrlo je važno da se hrana kupuje od proverenih proizvođača. Izbegavati neproverena mesta gde se roba ne čuva u neodgovarajućim uslovima.
Namirnice mogu da budu nosioci različitih mikroorganizama koji prouzrokuju trovanja hranom i razne bolesti. Mleko je namirnica koja se koristi za ishranu beba, a može biti nosilac mikroorganizama ukoliko nisu sprovedene visoke higijenske mere u proizvodnji, procesu, prenosu i čuvanju hrane.

Koje godišnje doba je najpovoljnije za pojavu ove bolesti?

Leto, jer se tada namirnice najbrže kvare, pa u tom periodu posebno treba voditi računa o uslovima čuvanja.

The post Salmonella appeared first on Zdrav Zalogaj.

Trihineloza je bolest ljudi i nekih životinja mesoždera, uključujući i svinje.

Ko je uzročnik trihineloze?

Uzročnik bolesti je crv veličine 1,4-4 mm. Zbog veličine se ne može uočiti golim okom, već se koristi jači mikroskop koji se naziva trihinoskop.

Ko je odgovoran za prenošenje?

Prenosioci trihineloze su najčešće pacovi, koji jedu sve i kreću se svuda. Kada svinja pojede uginulog, zaraženog pacova bolest se prenosi na nju, pa to svinjsko meso predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje.

Koji su simptomi bolesti?

U početku se javljaju povraćanje i bolovi u stomaku, što ukazuje na trovanje. Kada paraziti dospeju u mišiće, dolazi do povišene temperature 40-41°C, bolova u mišićima, znojenja, otežanog žvakanja i gutanja.

Da li se trihineloza može izlečiti?

Ukoliko se na vreme postavi tačna dijagnoza, veliki su izgledi za izlečenje, ali i tada postoji mogućnost da neki mišići ostanu oštećeni. U ekstremnim slučajevima posledica može biti invalidnost.

Mere zaštite

Svinjsko meso i svinjske prerađevine moraju da prođu kontrolu kvaliteta, nakon čega se stavlja pečat, kao dokaz da je meso zdravstveno ispravno.

Kako se obavlja pregled?

Svinjsko meso se nosi u ovlašćenu ustanovu i uzimaju se komadići mesa sa dijafragme, tj. sa mesta na kome se dijafragma vezuje za kičmu. Ako je meso zdravstveno ispravno, stavlja se pečat. Ukoliko je meso zaraženo, ne sme se zakopavati, jer će ga pacovi brzo naći. Najbolje je da se spali ili da se iskoristi za tehničke potrebe.

The post Trihineloza appeared first on Zdrav Zalogaj.