Meso sadrži dosta vode (oko 93%), šećere (5-10%), a u malim količinama su prisutni skrob, proteini, masti i biljna vlakna. Bogato je vitaminima B- grupe i provitaminom A. Od mineralnih materija sadrži kalcijum, fosfor i gvožđe.
Seme ima veću kalorijsku vrednost od mesa, pošto sadrži više ugljenih hidrata, proteina, masti, celuloze i pektina. Od vitamina su u većoj količini prisutni B1, B2, B3, E, a od mineralnih materija gvožđe, fosfor, magnezijum, mangan, bakar i cink.

Ulje bundeve

Dobija se hladnim ceđenjem, bez korišćenja hemikalija. Spada u najkvalitetnija ulja. Koristi se za pripremanje salata.

Čuvanje

Birati podove sa sjajnom korom, bez mrlja. Na preseku treba da je narandžaste boje. Njčešće se jede pečena, a koristi se i za pripremu raznih supa i sosova. Bundevu čuvati do nekoliko meseci na suvom, hladnom i tamnom mestu.

Lekovita svojstva

Bundeva izbacuje štetne materije iz organizma, poboljšava izlučivanje mokraće, smanjuje nervozu, pogodna je za dijabetičare, umiruje kožu i dobra je u borbi protiv akni, jača imuni sistem, ima antioksidativno delovanje, povoljno utiče na osobe koje su obolele od psorijaze. Semenke se koriste preventivno protiv raka.
Zbog niske kalorijske vrednosti (oko 30 kalorija na 100 grama) preporučuje se osobama koje žele da smršaju.

Tikvice

Tikvice sadrže dosta vode (oko 95%) i ugljene hidrate. Bogate su vitaminima B-grupe, vitaminom C i provitaminom A. Lako se vare zbog niskog sadržaja celuloze. Od mineralnih materija su prisutni kalijum, mangan, gvožđe i magnezijum.
Izbegavati velike i prezrele plodove sa mekanim i izboranim krajevima. Birati mlađe i manje plodove sa korom koja nije oštećena, ni smežuarana. Meso treba da je belo i ukusno. Čuvati ih u plastičnoj kesi u frižideru do 3 dana.
Imaju antioksidativno i antimikrobno delovanje, smanjuju rizik od raka, snižavaju pritisak, holesterol i nivo šećera u krvi. Imaju nisku kalorijsku vrednost (oko 17 kalorija na 100 grama), pa pomažu u gubitku telesne težine.

The post Bundeva appeared first on Zdrav Zalogaj.

Sadrži veliku količinu vode, šećere, proteine, biljna vlakna, a od organskih kiselina jabučnu i limunsku. Ima dosta vitamina C i provitamina A, a u manjim količinama vitamine E, B1, B2 i B6. Od mineralnih materija su prisutni kalijum, natrijum, kalcijum i gvožđe.

Primena

Postoji više sorti paprika različitog izgleda i ukusa. Po ukusu se deli na slatku i ljutu. Papriku je najbolje jesti u svežem stanju, jer se na taj način unose svi hranljivi sastojci kojima je bogata. Koristi se za pravljenje turšije, raznih jela i salata. Ljuta paprika otvara apetit, jedan je od najvažnijih začina, i bez nje se ne mogu zamisliti takos i čili, a odlično ide uz meso, ribu i jela od povrća.

Čuvanje paprike

Birati čvrste, debele, teške i sjajne plodove svetlozelene, žute, narandžaste ili crvene boje, bez oštećenja. Crvena paprika ima oko 20% više vitamina C od zelene. Ukoliko je naborana znači da je došlo do gubitka vlage i da je uvenula. Ako unutar paprike počne kvarenje, na površini se javljaju vlažne mrlje.
Čuvati je neopranu u plastičnoj kesi u frižideru 5-7 dana. Pre upotrebe papriku oprati pod mlazom vode. Ne potapati je, jer tako dolazi do gubitka vitamina i minerala.

Od čega potiče ljutina paprike?

Od kapsaicina, alkaloidne supstance koja je slična kofeinu. Kapsaicin se ne menja prilikom kuvanja i zamrzavanja. Širi krvne sudove, pa se javlja osećaj zadovoljstva.

Lekovita svojstva

Koristi se za jačanje imuniteta, hrani i obnavlja ćelije, protiv starenja, povoljno utiče na kosu i kožu, protiv raka, kontroliše dijabetes, dobar je izvor antioksidanasa, ima antivirusna i antibakterijska svojstva, za dobro varenje, dezinfikuje, poboljšava cirkulaciju, protiv umora, štiti od kardiovaskularnih bolesti, snižava nivo masti i holesterola. Siromašna je kalorijama, pa pomaže u gubitku telesne težine.
Ulja i kreme na bazi ljute paprike se koriste kod bolesnih vena i ujeda insekata.

The post Paprika appeared first on Zdrav Zalogaj.

Bitna stvar kod povrća je da ne podiže nivo šećera u krvi i da ne utiče na povećanje telesne težine. Konzumiranjem povrća organizmu omogućavamo da pravilno funkcioniše i obavlja sve neophodne procese.

Koju vrstu povrća treba najviše jesti?

Važno je unositi različite vrste povrća, jer svaka vrsta sadrži različitu količinu vitamina, minerala i biljnih vlakana.

Čime je bogato?

Sveže povrće sadrži najviše vode (70-98%), takodje ima dosta biljnih vlakana, vitamina i minerala.
Vitamni koju su prisutni su C, B-gupe, E i provitamin A.
Ugljeni hidrati su prisutni u najvećoj količini i to u šargarepi, karfiolu, crnom luku, grašku, kupusu…
Sadržaj proteina je mali. Najviše ih ima u gljivama i mahunastom povrću.
Veoma je bitan sadržaj biljnih vlakana, jer štite od mnogih bolesti, a to su rak, šećerna bolest, bolest krvnih sudova i bolest žuči.

Da li sadržaj vitamina opada kod zamrznutog i biološki konzervisanog povrća?

Ne opada. Manje vitamina, u odnosu na sveže povrće, se javlja kod biološki konzervisanog povrća.

Kako se deli povrće?

Deli se na:

• krtolasto (krompir), korenasto (šargarepa, peršun, celer, cvekla, rotkve, rotkvice) i lukovičasto (crni luk, beli luk, praziluk)
• glavičasto (kupus, kelj, karfiol, brokoli) i lisnato (zelena salata, spanać, blitva, artičoka)
• mahunasto (grašak, boranija, pasulj, soja, bob)
• povrće sa plodom (paradajz, paprika, plavi patlidžan, krastavac, tikvice, dinja, bundeva, lubenica)

Da li sadrži svojstva koja štite od raka?

Sadrži. Visok sadržaj vitamina C, provitamina A, biljna vlakna, tanini i fenolna jedinjenja u najvećoj meri utiču na zaštitu od raka.

Da li se povrće lako vari?

Lakše se vari kada je termički obrađeno nego kada je u svežem stanju. Ali sa druge strane, kao što je već rečeno, kuvanjem, prženjem i pečenjem se gube najbitniji sastojci.

Kako treba čuvati povrće?

Čuva se u frižideru na temperaturi od 0 do 4°C ili u podrumu (krompir i luk).

The post Povrće za regulisanje telesne težine appeared first on Zdrav Zalogaj.

Čime bogat kupus?

Sadrži najviše vitamina C. Prisutni su i vitamini B-grupe i karoten.
Od mineralnih materija sadrži kalcijum, gvožđe, bakar, magnezijum i natrijum.

U kakvom stanju je kupus najbolje konzumirati?

Kao i svo povrće, kupus je najbolje unositi u svežem stanju da bi se sačuvala sva važna svojstva. Kuvanjem i prženjem dolazi do gubitaka tih svojstava.
U sirovom stanju se lakše i brže vari. Treba ga često jesti.

Kojim osobama se posebno preporučuje?

Malokrvnim osobama, osobama koje se jednolično hrane, koje imaju čir na zelucu i dvanaestopalačnom crevu.
Sok od kupusa je posebno dobar za lečenje čira. Pije se svež (kada odstoji neko vreme), između obroka (ukoliko izaziva smetnje u probavi, sat vremena nakon obroka), iscedi se kroz gazu i doda se limunov sok.
Malokrvne osobe treba da ga jedu sirovog ili kuvanog na pari.

Lekovita svojstva kupusa

Koristi se protiv avitaminoze i obnavlja sluznicu probavnih organa.
Rasol se koristi za olakšanje hronično teške probave. Pomešan sa sokom od šargarepe preporučuje se osobama sa nedostatkom kalcijuma.
Supa od kupusa smiruje nadraženost dušnika.

The post Kupus za jačanje organizma appeared first on Zdrav Zalogaj.

Sadrži dosta vode, vitamina C, vitamina B-grupe i provitamina A. Od mineralnih materija sadrži kalcijum, kalijum, magnezijum, fosfor i gvožđe.
Ima dosta sirove celuloze, a od kiselina su prisutne oksalna, limunska i jabučna.

Sa čime bi trebalo kombinovati zelenu salatu?

Sa mlekom i mlečnim proizvodima. Oksalna kiselina, koja je prisutna u zelenoj salati, vezuje kalcijum i na taj način je osiromašuje. Iz tog razloga je najbolje uz nju konzumirati mleko i mlečne proizvode, koji predstavljaju izvor kalcijuma.

Kako izabrati dobru zelenu salatu?

Listovi treba da budu sveži, čvrsti i zelene boje. Ukoliko su žute boje, znači da je dugo stajala. Braon mrlje ukazuju na kvar.

Pravilno pranje i čuvanje zelene salate

Pre pranja se odstranjuju svi listovi koji su oštećeni. Zatim se svaki list opere vodom. Nakon pranja, zelenu salatu treba odmah iskoristiti. Neoprana, ali nakon uklanjanja oštećenih listova, se može čuvati upakovana u plastične kese u frižideru , ali ne duže od dva dana. Što je razmak između branja i upotrebe veći, povećava se gubitak vitamina C.

Lekovita svojstva zelene salate

Zelena salata deluje umirujuće, pa je bi trebalo da je koriste ljudi koji imaju problem sa spavanjem. Povećava apetit, jača imunitet i smiruje nerve. Važna je za kosti i mišiće, reguliše vodu u organizmu, snižava visok pritisak, ima antikancerogena svojstva, povoljno utiče na kosu i kožu. Omekšava stolicu i omogućava pražnjenje bez bolova.

The post Zelena salata za opuštanje appeared first on Zdrav Zalogaj.

Sadrži dosta šećera (oko 9%), biljna vlakna (pektin, celulozu, hemicelulozu i lignin), a u manjim količinama proteine i masti. Bogata je provitaminom A, vitaminima E, C, K i B-grupe. Od mineralnih materija sadrži kalcijum, magnezijum, kalijum i fosfor.

Kvalitet

Birati glatko i čvrsto korenje narandžaste do crveno narandžaste boje. Vrh treba da je svež i zelen.
Izbegavati korenje koje je braon boje, uvenulo ili sa posekotinama.
Čuvati je u plastičnoj kesi u frižideru, do dve nedelje. Ne držati je blizu krompira, jabuka i krušaka (jer proizvode etilen, pa šargarepa postaje gorka). Pre stavljanja u frižider odstraniti vrh da ne dođe do isušivanja i smanjenja sadržaja hranljivih materija.

Primena

Šargarepu je najbolje jesti svežu ili skuvanu na pari. Kuvanjem se ne smanjuje sadržaj hranljivih sastojaka.
Koristi se za proizvodnju konzerviranih mešanih salata, dodaje se supama, čorbama i paprikašu. Dobro ide u kombinaciji sa celerom. Ukus šargarepe se popravlja sokom od pomorandže.

Baby šargarepa

Baby šargarepe su ujednačenog oblika, boje i bez kore. Iz zemlje se vade pre dostizanja pune veličine. Pre pakovanja se peru vodom koja je obogaćena hlorom, u trajanju do 5 minuta. Zatim se ispiraju običnom vodom, čiste se i odstranjuje im se kora. Neke baby šargarepe se ponovo peru hlorom, da ne bi došlo do isušivanja prilikom čuvanja.
Hlor ubija mikroorganizme, pa se iz tog razloga dodaje vodi. Koristi se kao antibakterijski tretman u nekim procesima proizvodnje voća, povrća i živine. Visoke koncentracije su toksične, ali nema dokaza da količine hlora prisutne u hrani i vodi štete ljudskom zdravlju.
Baby šargarepe imaju manju nutritivnu vrednost od običnih. Preporučuje se kupovina običnih šargarepa, jer kora sadrži dosta hranljivih sastojaka.

Lekovita svojstva

Šargarepa reguliše nivo šećera u krvi, smanjuje rizik od raka i bolesti srca, poboljšava vid, za bolje pamćenje, štiti od šloga, izbacuje toksine iz organizma, jača imunitet, štiti jetru, za zdrave zube i desni. Hrani kožu, kosu i nokte. Smešom soka od šargarepe i meda smiruje se kašalj. U kombinaciji sa mlekom se koristi protiv bronhijalne astme.
Šargarepa izaziva kiselinu u želucu, pa bi trebalo da je izbegavaju osobe koje imaju problem sa dvanestopalačnim crevom i probleme sa želucom.
100 grama sirove šargarepe sadrži oko 40 kalorija.

The post Šargarepa za izbacivanje toksina iz organizma appeared first on Zdrav Zalogaj.